Рада: Тафовут байни таҳрирҳо

Content deleted Content added
х сарчашмаҳо
х ислоҳ, дақиқсозӣ, сарчашмаҳо, вироишоти сабкӣ, навсозӣ
Сатри 1:
{{Ягонҳои низомӣ}}
[[Акс:Fireteam_Nato.svg|thumb|right|Намоди стандарти НАТО барои рада]]
'''Рада''' ({{lang-fa|«رده»}}) — хурдтарин [[ягони низомӣ|ягони тактикӣ]] дар нерӯҳои мусаллаҳ, ки аз ду – панҷ сарбоз ташкил шуда ва бахше аз [[гурӯҳ]] аст; ҷуха<ref>[http://www.mtrd.ir/sites/default/files/journals-files/کامل%20کتاب%20تصحیح%20شده.pdf ''Фарҳанги ҳазор вожаи низомӣ''. — Теҳрон: Фарҳангистони забону адаби форсӣ, Дафтари вожагузинии низомии Ситоди кулли Нерӯҳои мусаллаҳи Эрон, 1392. – с. 95]</ref>; звено<ref>{{книга|автор=Коллектив авторов|часть=Том 3, статья «Звено»|заглавие=Военная энциклопедия|ответственный=Под ред. П. В. Грачёва|место= М.|издательство=[[Воениздат]]|год=1995|страницы=268|страниц=543|тираж=10 000|isbn=5-203-00748-9}}</ref>.
'''Рада''' ({{lang-fa|«رده»}} [''rada''] ‘''саф, қатор, раста''’<ref>[https://www.vazhaju.com/search/рада Фарҳанги забони тоҷикӣ. Зери таҳрири М. Ш. Шукуров, В. А. Капранов, Р. Ҳошим, Н. А. Маъсумӣ — М., «Советская Энциклопедия», 1969. ҷ. 2, саҳ. 115]</ref> < {{lang-pal|''radag''<ref>[http://www.rabbinics.org/pahlavi/MacKenzie-PahlDict.pdf ''MacKenzie, D. N.'', A Concise Pahlavi Dictionary, London, etc.: Oxford University Press, 1971. — 236 pp. ISBN 0-19-713559-5. — p. 70]</ref> < {{lang-peo|''ratak''}}}} < [[эронии бостон]]:''*rata-ka-'' ‘''рада''’ < [[Забони ҳиндуэронӣ|ҳиндуэронӣ]]: ''*<sup>4</sup>ar- : r̥-'' ‘''рост кардан; дар як рада рост кардан, оростан, созгор кардан''’ > [[Забони тухорӣ|тухории А]]: ''ratäk'', [[Забони тухорӣ|тухории В]]: ''retke'' ‘''[[сипоҳ]]''; ''рада''’<ref>''Расторгуева В. С.'', ''Эдельман Д. И.'' Этимологический словарь иранских языков / Институт языкознания РАН. — М.: Издательская фирма «Восточная литература» РАН, 2000. — Т. 1 (a—ā). — 328 с. — 1000 экз. — ISBN 5-02-018124-2, ISBN 5-02-018125-0. (в пер.). – с. 205 </ref>) — [[ягони низомӣ]], ки аз ду – панҷ сарбоз ташкил шуда ва бахше аз [[гурӯҳ]] аст; звено, ҷуха<ref>[http://www.mtrd.ir/sites/default/files/journals-files/%DA%A9%D8%A7%D9%85%D9%84%20%DA%A9%D8%AA%D8%A7%D8%A8%20%D8%AA%D8%B5%D8%AD%DB%8C%D8%AD%20%D8%B4%D8%AF%D9%87.pdf Фарҳанги ҳазорвожаи низомӣ, мусавваби Фарҳангистони забону адаби форсӣ, Дафтари вожагузинии низомии Ситоди кулли Нерӯҳои мусаллаҳи Эрон]</ref>.
 
== Решашиносӣ ==
Истилоҳи «''рада''» ({{lang-pal|'''''radag'''''}}), бино бар деворнавиштаҳое ба забони порсии миёна дар канисаи яҳудии шаҳри бостонии Дура-Европос (акнун дар Сурия) аз солҳои 253 – 255 милодӣ, номи яке аз ягонҳои сипоҳи [[Сосониён]] будааст. Нависандагони ин деворнавиштаҳо худро «''дабири рада''» ({{lang-pal|''dibīr-ī radag''}}) ва «''дабири таҳм''» ({{lang-pal|''dibīr-ī tahm''}}) хондаанд<ref>[http://www.rahamasha.net/uploads/2/3/2/8/2328777/the_dates_in_the_pahlavg_and_prsg.pdf ''Asha R.'' The Dates in the Pahlavīg and Pārsīg Inscriptions of Durā (Europos)]</ref>. Сосониён ҳамчунин «''дабири [[гунд]]''» ({{lang-pal|''*gund-dibīr''}}) ва «''дабири [[сипоҳ]]''» ({{lang-pal|''*dibīr-spāh''}}) низ доштанд<ref>[https://ia802707.us.archive.org/2/items/SasanianPersia/tourajsasanianPersia.pdf ''Daryaee, Touraj''. Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. — ISBN 978 1 85043 898 4. — p. 53]</ref>, ки дар «[[Шоҳнома]]» ҳам ёд шудааст.
 
Дар сипоҳи Сосониён ҳар як «''Рада''» ({{lang-pal|'рада'radag''''» 10 сарбозро дар бар мегирифта<ref>[httpshttp://cyberleninkawww.rabbinics.ruorg/articlepahlavi/n/voennayaMacKenzie-razvedkaPahlDict.pdf ''MacKenzie, D. N.'', A Concise Pahlavi Dictionary, London, etc.: Oxford University Press, 1971. — 236 pp. ISBN 0-v19-sasanidskom713559-irane5. — p. 70]</ref> > {{lang-organizatsiyapeo|''ratak''}}}} > [[эронии бостон]]:''*rata-deyatelnostika-i'' > [[Забони ҳиндуэронӣ|ҳиндуэронӣ]]: ''*<sup>4</sup>ar-istochniki : r̥-informatsii'' «''Дмитриеврост кардан; дар як рада рост кардан, оростан, созгор кардан''»<ref>''Расторгуева В.А С.'', Военная''Эдельман разведкаД. вИ.'' сасанидскомЭтимологический Иране:словарь организацияиранских деятельностиязыков и/ источникиИнститут информацииязыкознания //РАН. Вестник НижегородскогоМ.: университетаИздательская им.фирма Н.И.«Восточная Лобачевского.литература» 2016РАН, 2000. — Т. 1 (a—ā). С— 328 с. 9–22— 1000 экз. Прим— ISBN 5-02-018124-2, ISBN 5-02-018125-0. 12(в пер.). на стрс. 18]205 </ref>) ваҳамчун чандистилоҳи раданизомӣ якдар замони [[таҳмДавлати Сосониён|Сосониён]]ро ташкил([[224]] медодаанд. Сардори таҳм «[[таҳмдор651]] милодӣ) ба кор мерафтааст. Чунончи, дар деворнавиштаҳое ба забони порсии миёна аз солҳои 253 – 255 милодӣ, ки дар канисаи яҳудии шаҳри бостонии Дура-Европос бозёфт шудаанд, ибораҳои «''дабири рада''» ({{lang-pal|''dibīr-ī radag''}}) ва «'tahmdār'дабири таҳм''» ({{lang-pal|''dibīr-ī tahm''}}) бозхонӣ шудаанд<ref>[http://www.rahamasha.net/uploads/2/3/2/8/2328777/the_dates_in_the_pahlavg_and_prsg.pdf ''Asha R.'' The Dates in the Pahlavīg and Pārsīg Inscriptions of Durā (Europos)]</ref>. Чун [[Сипоҳ|сипоҳи Сосониён]] бар бахшбандии даҳдаҳӣ созмон ёфта буд<ref>[https://www.academia.edu/1264468/К_вопросу_о_парфянском_наследии_в_сасанидском_Иране_военное_дело_On_the_Parthian_Legacy_in_Sasanian_Iran_the_Case_of_Warfare_ ''Никоноров В. П.'' К вопросу о парфянском наследии в сасанидском Иране: военное дело // Центральная Азия от Ахеменидов до Тимуридов: археология, история, этнология, культура. Материалы международной научной конференции, посвященной 100-летию со дня рождения Александра Марковича Беленицкого (Санкт-Петербург, 2–5 ноября 2004 года) / Отв. ред. В. П. Никоноров. СПб., 2005. С. 145. сн. 18156]</ref> ва сардориягонҳои радабузурге эҳтимоланчун [[гунд]] ва [[сипоҳ]] «''дабири [[радабонгунд]]''» ({{lang-pal|''*gund-dibīr''}}) ва «'*radagbān'дабири [[сипоҳ]]''» ({{lang-pal|''*dibīr-ī spāh''}}) номидадоштаанд<ref>[https://ia802707.us.archive.org/2/items/SasanianPersia/tourajsasanianPersia.pdf мешудааст''Daryaee, Touraj''. Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. — ISBN 978 1 85043 898 4. — p. 53]</ref>, гумон меравад, ки «''рада''» хурдтарин ягони размӣ будааст<ref>[https://www.academia.edu/35927114/Терминология_организационной_структуры_Армянской_Армии_в_IV_V_вв._The_Terminology_of_the_Organizational_Structure_of_the_Armenian_Army_in_the_4-5th_centuries_А._Айвазян._Армяно-персидская_война_449_451_гг._Кампании_и_сражения._Eреван_Воскан_Ереванци_2016_СПб._Алетейя_2017._С._360-464 ''Айвазян А.'' Терминология организационной структуры Армянской Армии в IV—V вв. // А. Айвазян. Армяно-персидская война 449–451 гг. Кампании и сражения.– Eреван: Воскан Ереванци, 2016; СПб.: Алетейя, 2017. С. 360-464.]</ref>.
 
«''Рада''» ба маънии «''саф, қатор, раста''» дар «[[Шоҳнома]]» низ ба кор рафтааст. Чунончи, [[Фирдавсӣ]] гуфта:
== Эзоҳ ==
<poem>[[Сипоҳ|Сипаҳ]]ро ''рада'' баркашида бимонд,
Худу номдорону [[гурдон]] биронд.<ref>[https://archive.org/stream/ShahnamaJildEPanjumTajikFarsi/Shahnama%20Jild%20e%20Panjum%20%28Tajik%20Farsi%29_djvu.txt ''Абулқосим Фирдавсӣ''. Шоҳнома. — Душанбе: «Адиб», 2008. Таҳияи матн ва луғату тавзеҳот аз Камол Айнӣ ва Зоҳир Аҳрорӣ. Муҳаррир Мубашшир Акбарзод. ҷ. 5. — 480 саҳ. — ISBN 978-99947-32-84-5. — c. 363]</ref></poem>
 
<poem>Рада баркашида сипоҳаш ду мил,
Ба дасти чапаш ҳафтсад жанда пил.<ref>[https://www.vazhaju.com/search/рада ''Фарҳанги забони тоҷикӣ''. Зери таҳрири М. Ш. Шукуров, В. А. Капранов, Р. Ҳошим, Н. А. Маъсумӣ — М., «Советская Энциклопедия», 1969. ҷ. 2, саҳ. 115]</ref></poem>
 
Бино бар ин пешина ва додаҳо, «''рада''» ва «''радабон''», ки аз он сохта шудааст, барои ҷойгузинии истилоҳи «''звено''» ва [[Дараҷаҳои Нерӯҳои мусаллаҳи Тоҷикистон|дараҷаи низомии]] «''ефрейтор''» (аз {{lang-de|Gefreiter}} «''озодшуда (аз бархе аз хадамот)''») ба [[Вазорати мудофиаи Ҷумҳурии Тоҷикистон]] пешниҳод шудаанд<ref>[http://asiaplustj.info/ru/news/tajikistan/society/20181110/umed-dzhaihani-v-natsionalnoi-armii-i-terminologiya-dolzhna-bit-maksimalno-natsionalnoi ''Умед Джайхани'': В национальной армии и терминология должна быть максимально национальной]</ref>.
 
== Манобеъ ==
{{эзоҳ}}
Баргирифта аз "https://tg.wikipedia.org/wiki/Рада"