Гунд: Тафовут байни таҳрирҳо
Content deleted Content added
Omid Jeyhani (баҳс | ҳисса) х →Пешина: илова |
Omid Jeyhani (баҳс | ҳисса) х ислоҳ, навсозӣ, илова |
||
Сатри 1:
{{Ягонҳои низомӣ}}
'''Гунд''' ({{lang-fa|
== Пешина ==
Сатри 6:
''Гунд'' ҳамчун [[Ягони низомӣ|ягони размӣ]] нахустин бор дар [[сипоҳ]]и [[Шоҳаншоҳии Ҳахоманишиҳо|Ҳахоманишиён]] (550 – 330 то милод) падид омадаву «''бевара''» ({{lang-peo|'''''*baivara-'''''}}) номида мешуда ва онро «''беварабад''» ({{lang-peo|'''''*baivarapati-'''''}}) фармондеҳӣ мекард<ref>''J. Marquart'', Untersuchungen zur Geschichte von Eran I, Göttingen, 1896, p. 19 n. 84</ref>. ''Бевара'' аз 10 [[Ҳанг|ҳазора]] ({{lang-peo|'''''*hazāra-'''''}}) ташкил мешуд ва 10 000 сарбозро дар бар мегирифт.
Дар сипоҳи [[Шоҳаншоҳии Ашконӣ|Ашкониён]] ([[Соли 250 п.м.|250 то милод]] — [[224]]), ки созмони радабандии даҳдаҳии сипоҳи Ҳахоманишиёнро ба кор гирифта буд<ref>[https://www.academia.edu/1264468/К_вопросу_о_парфянском_наследии_в_сасанидском_Иране_военное_дело_On_the_Parthian_Legacy_in_Sasanian_Iran_the_Case_of_Warfare_ ''Никоноров В. П.'' К вопросу о парфянском наследии в сасанидском Иране: военное дело // Центральная Азия от Ахеменидов до Тимуридов: археология, история, этнология, культура. Материалы международной научной конференции, посвященной 100-летию со дня рождения Александра Марковича Беленицкого (Санкт-Петербург, 2–5 ноября 2004 года) / Отв. ред. В. П. Никоноров. СПб., 2005. С. 156]</ref>, ''бевара'' «'''''гунд'''''» ({{lang-
Дар сипоҳи [[Давлати Сосониён|Сосониён]] (224 — 651) низ ҳамин радабандӣ ва номгузорӣ ба кор мерафта, вале ҳар ''гунд'' аз 5 ''[[Ҳанг|дирафш]]'' ({{lang-pal|«'''''drafš'''''»}}) ташкил мешуд, ки ҳар кадоме 1 000 сарбозро дар бар мегирифт<ref>[https://www.researchgate.net/profile/Katarzyna_Maksymiuk/publication/323545353_Kaveh_Farrokh_Gholamreza_Karamian_Katarzyna_Maksymiuk_A_Synopsis_of_Sasanian_Military_Organization_and_Combat_Units_Siedlce-Tehran_2018/links/5a9b94b0a6fdcc3cbacb690d/Kaveh-Farrokh-Gholamreza-Karamian-Katarzyna-Maksymiuk-A-Synopsis-of-Sasanian-Military-Organization-and-Combat-Units-Siedlce-Tehran-2018.pdf ''Kaveh Farrokh'', ''Gholamreza Karamian'', ''Katarzyna Maksymiuk''. A Synopsis of Sasanian Military Organization and Combat Units, Siedlce-Tehran 2018. — ISBN 978-83-62447-22-0. — c. 13]</ref>. Фармондеҳи ''гунд'' дар сипоҳи Сосониён низ '''''гундсолор''''' ({{lang-pal|''gund-sālār''}}) номида мешуд<ref name="Daryaee">[https://ia802707.us.archive.org/2/items/SasanianPersia/tourajsasanianPersia.pdf ''Daryaee, Touraj''. Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. — ISBN 978 1 85043 898 4. — p. 47]</ref>.
Сатри 12:
Дар паи шикасти шоҳаншоҳии Сосониён аз мусулмонон ва густариши ислом дар Эронзамин, [[Хилофати Араб|арабҳо]] бархе аз истилоҳоти низомии эрониро вом гирифтанд. Чунончи, {{lang-ar|«'''عسکر'''» [''аскар'']}} аз {{lang-pal|''laškar''}}, {{lang-ar|«'''جند'''» [''ҷунд'']}} аз {{lang-pal|''gund''}} ва {{lang-ar|«'''فیج'''» [''файҷ'']}} аз {{lang-pal|''payg''}} (''пиёда'') вом гирифта шудаанд<ref>[https://ia800301.us.archive.org/23/items/AsanianSocietyI.WarriorsIi.ScribesIii.Dehqans/Tafazzoli2000SasanianSocietyI.WarriorsIi.ScribesIii.Dehqans.pdf ''Tafazzoli A.'' Sasanian Society. I. Warriors. II. Scribes. III. Dehqāns. N.Y., 2000.]</ref>. Истилоҳи «гунд» аз забонҳои эронии миёна (паҳлавӣ ва порсии миёна) дар забонҳои арманӣ («''gund''»), гурҷӣ («''gund-i''»), мандоӣ («''gundā''»), сурёнӣ («''guddā''» < «''gdd''-»), ибрӣ («''g’ḏud''») низ вом гирифта шудааст<ref>[http://www.iranicaonline.org/articles/georgia-v- Encyclopædia Iranica, Vol. X, Fasc. 5, pp. 486-490. GEORGIA v. LINGUISTIC CONTACTS WITH IRANIAN LANGUAGES]</ref>. Ин истилоҳ ҳамчунин аз забони порсии дарӣ ба забони туркӣ вом гирифта шуда ва истилоҳи форсӣ-туркии «'''جنباشی'''» [''ҷунбошӣ'']-ро ташкил дода, ки дар замони ҳукумати [[Давлати Ғазнавиён|Ғазнавиён]] ва [[Давлати Салҷуқиён|Салҷуқиён]] фармондеҳи лашкаре аз чанд ҳазор сарбозро меномиданд<ref>{{книга |автор= Ноҷӣ, Муҳаммадризо |заглавие= Фарҳангу тамаддуни исломӣ дар қаламрави Сомониён |ответственный= |ссылка= |место= Теҳрон |издательство= Амири Кабир |год= 1386 |том= |страниц= 904 |страницы= 252 |isbn= 964-00-1086-3|ref= http://libisbn.ru/Farhang-va-tamaddun-i-Islami-dar-qalamraw-i-Samaniyan--or--cnivishtah-i-Muhammad-Riza-Naji/1/bibgjha}}</ref>.
Истилоҳи «''гунд''» дар нахустин садаҳои исломӣ бо истилоҳи «''[[лашкар]]''» ({{lang-pal|'''''laškar'''''}}) ҷойгузин
Бо таваҷҷуҳ ба ин пешинаву корбурд, истилоҳоти «''гунд''» ва «''гундсолор''» барои ҷойгузин кардани вомвожаи русии «''бригада''» (аз {{забон-фр|''brigade''}} > {{забон-ит|brigata}} — ''даста'') ва дараҷаи низомии «''генерал-майор''» ба [[Вазорати мудофиаи Ҷумҳурии Тоҷикистон]] пешниҳод шудаанд<ref>[http://asiaplustj.info/ru/news/tajikistan/society/20181110/umed-dzhaihani-v-natsionalnoi-armii-i-terminologiya-dolzhna-bit-maksimalno-natsionalnoi ''Умед Джайхани'': В национальной армии и терминология должна быть максимально национальной]</ref>.
== Корбурд ==
'''
== Манобеъ ==
{{эзоҳ}}
[[Гурӯҳ:Артиш]]
|