Лашкар: Тафовут байни таҳрирҳо

Content deleted Content added
х сарчашмаҳо, дақиқсозӣ
х →‎Пешина: ислоҳ, дақиқсозӣ, сарчашмаҳо
Сатри 7:
''Лашкар'' ҳамчун [[Ягони низомӣ|ягони размӣ]] нахустин бор дар [[сипоҳ]]и [[Шоҳаншоҳии Ҳахоманишиҳо|Ҳахоманишиён]] (550 – 330 то милод) падид омадаву «''бевара''» ({{lang-peo|'''''*baivara-'''''}}) номида мешуда ва онро «''беварабад''» ({{lang-peo|'''''*baivarapati-'''''}}) фармондеҳӣ мекард<ref>''J. Marquart'', Untersuchungen zur Geschichte von Eran I, Göttingen, 1896, p. 19 n. 84</ref>. ''Бевара'' аз 10 [[Ҳанг|ҳазора]] ({{lang-peo|'''''*hazāra-'''''}}) ташкил мешуд ва 10 000 сарбозро дар бар мегирифт.
 
Дар сипоҳи [[Шоҳаншоҳии Ашконӣ|Ашкониён]] ([[Соли 250 п.м.|250 то милод]] — [[224]]), ки созмони радабандии даҳдаҳии сипоҳи Ҳахоманишиёнро ба кор гирифта буд<ref>[https://www.academia.edu/1264468/К_вопросу_о_парфянском_наследии_в_сасанидском_Иране_военное_дело_On_the_Parthian_Legacy_in_Sasanian_Iran_the_Case_of_Warfare_ ''Никоноров В. П.'' К вопросу о парфянском наследии в сасанидском Иране: военное дело // Центральная Азия от Ахеменидов до Тимуридов: археология, история, этнология, культура. Материалы международной научной конференции, посвященной 100-летию со дня рождения Александра Марковича Беленицкого (Санкт-Петербург, 2–5 ноября 2004 года) / Отв. ред. В. П. Никоноров. СПб., 2005. С. 156]</ref>, ''бевара'' «'''''гунд'''''» ({{lang-xpr|«''gund''»}} ‘''[[лашкар]]; [[гурӯҳ]], даста''’<ref>[http://www.rabbinics.org/pahlavi/MacKenzie-PahlDict.pdf ''MacKenzie, D. N.'', A Concise Pahlavi Dictionary, London, etc.: Oxford University Press, 1971. — 236 pp. ISBN 0-19-713559-5. — p. 38]</ref> > {{lang-peo|«''*gunda-''»}}эҳтимолан >аз [[Забони эронии бостон|эронии бостон]]: «''*gauvr̥nda-n-:'' *gunda-,‘''[[сипоҳ]]; *gumba-гунд''»<ref>''Расторгуева В. С.''Ҳасандӯст, Муҳаммад''Эдельман Д. И.''Фарҳанги Этимологическийрешашинохтии словарьзабони иранских языков / Институт языкознания РАНфорсӣ. — М.Теҳрон: Издательская фирмаФарҳангистони «Восточнаязабону литература»адаби РАНфорсӣ, 2007.Нашри осор, Т1393. 3 (f—h). — 496 с. — 1000 экз. — ISBN: 5978-02600-0181246143-2, ISBN 558-02-018550-73. (в пер.)ҷ. 4, с. 221—2232447.</ref>) ном гирифта ва фармондеҳи он «'''''гунд-солор'''''» ({{lang-xpr|'''''gund-sālār'''''}}) хонда мешуд<ref>[https://the-eye.eu/public/WorldTracker.org/World%20History/Rome%20Byzantine%20Topics/Osprey%20-%20Elite%20110%20-%20Sassanian%20Elite%20Cavalry%20AD%20224-642.pdf ''Farrokh, Kaveh''. Sassanian Elite Cavalry AD 224-642. Oxford: Osprey, 2005. ISBN 1841767131. — с. 6—7]</ref>.
 
Дар сипоҳи [[Давлати Сосониён|Сосониён]] (224 — 651) низ ҳамин радабандӣ ва номгузорӣ ба кор мерафта, вале ҳар ''гунд'' аз 5 ''[[Ҳанг|дирафш]]'' ({{lang-pal|«'''''drafš'''''»}}) ташкил мешуд, ки ҳар кадоме 1 000 сарбозро дар бар мегирифт<ref>[https://www.researchgate.net/profile/Katarzyna_Maksymiuk/publication/323545353_Kaveh_Farrokh_Gholamreza_Karamian_Katarzyna_Maksymiuk_A_Synopsis_of_Sasanian_Military_Organization_and_Combat_Units_Siedlce-Tehran_2018/links/5a9b94b0a6fdcc3cbacb690d/Kaveh-Farrokh-Gholamreza-Karamian-Katarzyna-Maksymiuk-A-Synopsis-of-Sasanian-Military-Organization-and-Combat-Units-Siedlce-Tehran-2018.pdf ''Kaveh Farrokh'', ''Gholamreza Karamian'', ''Katarzyna Maksymiuk''. A Synopsis of Sasanian Military Organization and Combat Units, Siedlce-Tehran 2018. — ISBN 978-83-62447-22-0. — c. 13]</ref>. Фармондеҳи ''гунд'' дар сипоҳи Сосониён низ '''''гундсолор''''' ({{lang-pal|''gund-sālār''}}) номида мешуд<ref name="Daryaee">[https://ia802707.us.archive.org/2/items/SasanianPersia/tourajsasanianPersia.pdf ''Daryaee, Touraj''. Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. — ISBN 978 1 85043 898 4. — p. 47]</ref>. Аммо аз миёнаҳои садаи V дар канори истилоҳи «''гунд''» истилоҳи «''[[лашкар]]''» ({{lang-pal|''laškar''}}<ref>[http://www.rabbinics.org/pahlavi/MacKenzie-PahlDict.pdf ''MacKenzie, D. N.'', A Concise Pahlavi Dictionary, London, etc.: Oxford University Press, 1971. — 236 pp. ISBN 0-19-713559-5. — p. 52]</ref> > {{lang-peo|''*rakiš-''}} ‘''нерӯ''’ > {{lang-peo|''*ark-'' : ''*rak-''}} ‘''диж''’<ref>[http://poj.peeters-leuven.be/content.php?url=issue&journal_code=SI&issue=2&vol=17 ''Рérikhanian А.''. Arm. ''łakiš'' et la racine indo-iranienne ''*ark-/*rak-''. Studia Iranica, 17, 1988, p. 134, 137]</ref>) низ ба кор мерафтааст<ref>[https://ia800301.us.archive.org/23/items/AsanianSocietyI.WarriorsIi.ScribesIii.Dehqans/Tafazzoli2000SasanianSocietyI.WarriorsIi.ScribesIii.Dehqans.pdf ''Tafazzoli A.'' Sasanian Society. I. Warriors. II. Scribes. III. Dehqāns. N.Y., 2000. — р. 7]</ref>. Истилоҳи «''лашкар''» дар осори адабии форсӣ, бавижа «[[Шоҳнома]]», бисёр ба кор рафтааст. Чунончи, [[Фирдавсӣ]] гуфта:
Баргирифта аз "https://tg.wikipedia.org/wiki/Лашкар"