Таҳмовар: Тафовут байни таҳрирҳо

Content deleted Content added
х дақиқсозӣ
х ислоҳи шаблон using AWB
Сатри 1:
{{Дараҷаи низомӣ
| image тасвир1 = Tajikistan-Army-OF-1a.png
| image_size = 100px
| caption зернавис1 = ''Сардӯшии таҳмовар дар Нерӯҳои мусаллаҳи Тоҷикистон''
| image2 =
| caption2 =
| nameном = Таҳмовар
| countryкишвар = {{парчамбандӣ|Tajikistan}}
| serviceнерӯ branch = [[Артиш]]
| abbreviationкӯтаҳнивишт = {{lang-fa|'''تهم‌آور'''}}
| rank =
| NATO rank = [[Дараҷаҳои Нерӯҳои мусаллаҳи Тоҷикистон|OF-1]]
| Non-NATO rank =
| formationбунёдшуда =
| abolishedбекоршуда =
| higher rank дараҷаи болотар = [[Таҳмдор]]
| дараҷаи поинтар =
| lower rank = [[Размсоз]]
| equivalentsҳамто = {{bulleted list|{{nowrap|{{lang-fa|'''ستوان سوم'''}}}}|{{lang-ru|''Мл. лейтенант''}}|{{lang-en|Third lieutenant}}|{{lang-en|Junior lieutenant}}|{{lang-zh|少尉 ''Shao wei''}}|{{lang-ps|'''دریم بریدمن'''}}}}
}}
 
Line 39 ⟶ 40:
Зи размоварон ҷангро ёр кист<ref>[https://archive.org/stream/ShahnamaJildESivum-AbulQasimFirdausiTajikFarsi/ShahnamaJildESivum_djvu.txt ''Абулқосим Фирдавсӣ''. Шоҳнома. — Душанбе: «Адиб», 2007. Таҳияи матн ва луғату тавзеҳот аз Камол Айнӣ ва Зоҳир Аҳрорӣ. Муҳаррир Мубашшир Акбарзод. ҷ. 3. — 480 саҳ. — ISBN 978-99947-32-84-5. — c. 234]</ref>.</poem>
 
Бино бар ин пешина ва додаҳо, «''таҳмовар''» ба ҷои «''лейтенанти хурд''» (аз {{lang-de|Leutenant}} > {{lang-fr|lieutenant}} «''ҷонишин; муъовин''») ба [[Вазорати мудофиаи Ҷумҳурии Тоҷикистон]] пешниҳод шудааст<ref name="asiaplustj.info">[http://asiaplustj.info/ru/news/tajikistan/society/20181110/umed-dzhaihani-v-natsionalnoi-armii-i-terminologiya-dolzhna-bit-maksimalno-natsionalnoi ''Умед Джайхани'': В национальной армии и терминология должна быть максимально национальной]</ref>.
 
== Пешина ==
Line 48 ⟶ 49:
Дар сипоҳи [[Давлати Сосониён|Сосониён]] ([[224]]—[[651]]), ки созмони радабандии даҳдаҳиро аз сипоҳи Ашкониён ба ирс бурда буд<ref>[https://www.academia.edu/1264468/К_вопросу_о_парфянском_наследии_в_сасанидском_Иране_военное_дело_On_the_Parthian_Legacy_in_Sasanian_Iran_the_Case_of_Warfare_ ''Никоноров В. П.'' К вопросу о парфянском наследии в сасанидском Иране: военное дело // Центральная Азия от Ахеменидов до Тимуридов: археология, история, этнология, культура. Материалы международной научной конференции, посвященной 100-летию со дня рождения Александра Марковича Беленицкого (Санкт-Петербург, 2-5 ноября 2004 года) / Отв. ред. В. П. Никоноров. СПб., 2005. С. 156]</ref>, низ яке аз ягонҳо «'''''таҳм'''''» ({{lang-pal|''tḥmy''}}) ном доштааст<ref>[http://www.rahamasha.net/uploads/2/3/2/8/2328777/the_dates_in_the_pahlavg_and_prsg.pdf ''Asha R.'' The Dates in the Pahlavīg and Pārsīg Inscriptions of Durā (Europos)]</ref>. Ҳар '''''таҳме''''' 50 — 100 сарбозро дар бар мегирифта ва аз чанд «'''''рада'''''» ({{lang-pal|'''''radag'''''}}) ташкил мешуда, ки ҳар кадоме 10 сарбоз доштааст<ref>[https://www.academia.edu/35927114/Терминология_организационной_структуры_Армянской_Армии_в_IV_V_вв._The_Terminology_of_the_Organizational_Structure_of_the_Armenian_Army_in_the_4-5th_centuries_А._Айвазян._Армяно-персидская_война_449_451_гг._Кампании_и_сражения._Eреван_Воскан_Ереванци_2016_СПб._Алетейя_2017._С._360-464 ''Айвазян А.'' Терминология организационной структуры Армянской Армии в IV—V вв. // А. Айвазян. Армяно-персидская война 449—451 гг. Кампании и сражения.- Eреван: Воскан Ереванци, 2016; СПб.: Алетейя, 2017. С. 360—464.]</ref>.
 
Бино бар ин пешина ва додаҳо, «''таҳм''» ба ҷои «''взвод''» ва «''[[таҳмдор]]''» ба ҷои «''лейтенант''» (аз {{lang-de|Leutenant}} > {{lang-fr|lieutenant}} «''ҷонишин; муъовин''») ва дар пайравӣ аз он вожаҳои «''[[таҳмбон]]''» ва «''таҳмовар''» сохтаву барои ҷойгузинии [[Дараҷаҳои Нерӯҳои мусаллаҳи Тоҷикистон|дараҷаҳои низомии]] «''лейтенанти калон''» ва «''лейтенанти хурд''» ба [[Вазорати мудофиаи Ҷумҳурии Тоҷикистон]] пешниҳод шудаанд<ref>[http:// name="asiaplustj.info"/ru/news/tajikistan/society/20181110/umed-dzhaihani-v-natsionalnoi-armii-i-terminologiya-dolzhna-bit-maksimalno-natsionalnoi ''Умед Джайхани'': В национальной армии и терминология должна быть максимально национальной]</ref>.
 
== Пайвандҳо ==