Курдистон: Тафовут байни таҳрирҳо
Content deleted Content added
Created by translating the page "Kurdistan" |
No edit summary |
||
Сатри 1:
{| class="infobox" style="width: 270px; float: right;"
|+Курдистон
| colspan="2" style="text-align: center;" |
|-
Сатри 15:
|-
! style="text-align: left;" | Бузургтарин шаҳрҳо
| [[Диёрбакр|Амед]] (
[[Ҳасака|Ҳесеке]] (Ал-Ҳасака)
|}
'''Курдистон''' ({{Lang-ku|کوردستان ,Kurdistan}}
Курдистон дар маҷмӯъ чаҳор минтақаи зеринро дар бар мегирад: ҷанубу шарқи [[Туркия]] (Курдистони Шимолӣ), шимоли [[Ироқ]] (Курдистони Ҷанубӣ), шимолу ғарби [[Эрон]] (Курдистони Шарқӣ) ва шимоли [[Сурия]] (Курдистони Ғарбӣ). <ref name=":0">{{Cite journal|date=2002|title=Kurds, Kurdistān|url=https://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/kurds-kurdistan-COM_0544?s.num=167&s.start=100|journal=Encyclopaedia of Islam|publisher=[[Brill Publishers|BRILL]]|quote=At present, the different provinces of Kurdistān cover around 190,000 km2 in Turkey, 125,000 km2 in Iran, 65,000 km2 in Irāḳ, and 12,000 km2 in Syria. The total area of Kurdistān can then be estimated at approximately 392,000 km2.|author=Bois|first=Th}}</ref> <ref>{{Cite book|last=Bengio|first=Ofra|date=2014|title=Kurdish Awakening: Nation Building in a Fragmented Homeland|publisher=University of Texas Press|page=2|quote=Hence the terms: ''rojhalat'' (east, Iran), ''bashur'' (south, Iraq), ''bakur'' (north, Turkey), and ''rojava'' (west, Syria).}}</ref> Баъзе таърифҳо инчунин қисматҳои ҷануби [[Қафқози Ҷанубӣ|Закавказиро]] дар бар мегиранд. <ref>{{Cite book|date=2014|title=Kurdistan|url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199546091.001.0001/acref-9780199546091-e-6409?rskey=qc0zxh&result=1|work=World Encyclopedia|edition=1|publisher=[[Oxford University Press]]|isbn=9780199546091|quote=Extensive mountainous and plateau region in sw Asia, inhabited by the Kurds and including parts of E Turkey, NE Iran, N Iraq, NE Syria, S Armenia and E Azerbaijan.}}</ref> Баъзе созмонҳои миллатгароёни курд кӯшиш мекунанд, ки як давлати мустақили миллии иборат аз баъзе ё ҳамаи ин минтақаҳо бо аксарияти курдҳо таъсис дода шаванд, дар ҳоле ки баъзеи дигар барои мустақилияти бештар дар ҳудуди мавҷудаи миллӣ таблиғ мекунанд. <ref>Hamit Bozarslan “The Kurdish Question: Can it be solved within Europe?”, [https://books.google.com/books?id=AJpvnC54S8EC&pg=PA84 page 84 “The years of silence and of renewal”] in Olivier Roy, ed. ''Turkey Today: A European Country?''.</ref>
Line 23 ⟶ 24:
Таърихан, вожаи «Курдистон» бори нахуст дар солномахои асри 11 [[Давлати Салҷуқиён|Салҷуқиён]] тасдиқ шудааст. {{Sfn|Mitchell|2010}} Дар ҳоле ки шумораи зиёди сулолаҳои нобаробари курдҳо, аморатҳо, князиҳо ва сардорон аз асрҳои 8 то 19 таъсис ёфта буданд. Аз ҷиҳати маъмурӣ дар асри 20 минтақаҳои кӯтоҳмуддати давлати Курдҳо (1918–1919), Подшоҳии Курдистон (1921–1924), Уезди Курдистон, яъне «Курдистони Сурх» (1923—1929), Ҷумҳурии Арорат (1927—1930) ва Ҷумҳурии Маҳобод (1946) вуҷуд доштанд.
Курдистони Ироқ бори аввал дар соли 1970 бо ҳукумати Ироқ мақоми худмухторӣ ба даст овард ва мақоми он дар соли 2005 ҳамчун минтақаи худмухтори Курдистон дар таркиби ҷумҳурии федеролии Ироқ таъйид шуд. <ref>Iraqi Constitution, Article 113.</ref> Дар Эрон [[
== Эзоҳ ==
{{Эзоҳ}}
[[Гурӯҳ:Вилоятҳои таърихӣ]]
|