Го́тфрид Ви́лҳелм Ле́йбнитс[13][14][15] (Gottfried Wilhelm Leibniz ё олмонӣ: Gottfried Wilhelm von Leibniz, МФА: [ˈɡɔtfʁiːt ˈvɪlhɛlm fɔn ˈlaɪbnɪts][16] ё [ˈlaɪpnɪts][17]; 21 июн (1 июл) 1646 — 14 ноябри 1716) — файласуф, мантиқдон, риёзидон, механик, физикдон, ҳуқуқшинос, муаррих, дипломат, ихтироъкор ва забоншиноси олмонӣ[13][15]. Бунёнгузор ва нахустин президенти Фарҳангистони улуми Берлин[13][18][19], узви хориҷии Фарҳангистони улуми Фаронса.

Готфрид Лейбнитс
олмонӣ: Gottfried Wilhelm Leibniz
Таърихи таваллуд 1 июл 1646(1646-07-01)[1][2][3][…]
Зодгоҳ
Таърихи даргузашт 14 ноябр 1716(1716-11-14)[4][1][5][…] (70 сол)
Маҳалли даргузашт
Кишвар
Фазои илмӣ таҳлили риёзӣ[d] ва Christian apologetics[d]
Ҷойҳои кор
Дараҷаи илмӣ: коршиноси ҳунар[d] (декабри 1662), коршиноси аршади санъат[d] (7 феврал 1664), коршиноси ҳуқуқ[d] (28 сентябр 1665), шоистагӣ[d] (марти 1666), доктори ҳуқуқ[d] (ноябри 1666) ва доктори фалсафа[d][9] (1666)
Алма-матер
Роҳбари илмӣ Jakob Thomasius[d][11], Erhard Weigel[d][11], Bartholomäus Leonhard Schwendendörffer[d][12] ва Christiaan Huygens[d][11]
Шогирдон Jacob Bernoulli[d], Johann Bernoulli[d] ва Raphael Levi Hannover[d]
Ҷоизаҳо
Имзо Имзо
Логотипи Викигуфтовард Гуфтовардҳо дар Викигуфтовард
Логотипи Викитека Осор дар Викитека
 Парвандаҳо дар Викианбор

Эзоҳ вироиш

  1. 1.0 1.1 Архив по истории математики Мактьютор — 1994.
  2. Internet Philosophy Ontology project (ингл.)
  3. Энциклопедия Брокгауз (нем.)
  4. Bibliothèque nationale de France идентификатор BNF (фр.): платформаи додаҳои боз — 2011.
  5. Belaval Y., Look B. C. Encyclopædia Britannica (ингл.)
  6. 6.0 6.1 Майоров Г. Г. Лейбниц Готфрид Вильгельм // Большая советская энциклопедия (рус.): [в 30 т.] / под ред. А. М. Прохоров — 3-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1973. — Т. 14 : Куна — Ломами. — С. 268—270.
  7. http://www.gutenberg.org/files/40957/40957-h/40957-h.htm
  8. Kalesse M. Ekkehard Winterfeldt (1932-2014) (ингл.) // Angewandte Chemie International EditionWiley, 2014. — Vol. 54, Iss. 1. — P. 35. — ISSN 1433-7851; 1521-3773doi:10.1002/ANIE.201410838PMID:25476468
  9. Математическая генеалогия (ингл.) — 1997.
  10. 10.0 10.1 10.2 https://plato.stanford.edu/entries/leibniz-physics/
  11. 11.0 11.1 11.2 Математическая генеалогия (ингл.) — 1997.
  12. Математическая генеалогия (ингл.) — 1997.
  13. 13.0 13.1 13.2 Большой Энциклопедический словарь, 2000.
  14. Энциклопедия Кольера, 2000.
  15. 15.0 15.1 В. Лейбниц // Большая энциклопедия Кирилла и Мефодия, 2004.
  16. Max Mangold (ed.), ed. (2005). Duden-Aussprachewörterbuch (Duden Pronunciation Dictionary) (in German) (7th ed.). Mannheim: Bibliographisches Institut GmbH. ISBN 978-3-411-04066-7. 
  17. Eva-Maria Krech et al. (ed.), ed. (2010). Deutsches Aussprachewörterbuch (German Pronunciation Dictionary) (in German) (1st ed.). Berlin: Walter de Gruyter GmbH & Co. KG. ISBN 978-3-11-018203-3. 
  18. И. М. Кондаков. Психологический словарь. — 2000.
  19. Новая философская энциклопедия, 2001.