Лайлӣ ва Маҷнун (ар. مجنون و ليلى‎, форсӣ: لیلی و مجنون‎, озарбойҷонӣ: Leyli və Məcnun) — асари фолклор ва адабиёти хаттии халқҳои Шарқ, ки дар садаи VII омезиши саргузаштҳои воқеӣ, ривоят ва афсонаҳои мардуми араб ба вуҷуд омада, нусхаҳои зиёде пайдо кардааст.

Миниатюра бо тасвири Лайлӣ ва Маҷнун аз достони Низомии Ганҷавӣ. Китобхонаи Конгресс, Вашингтон

Ин достон назира ба достонҳои ҳамноми Низоми Ганҷавӣ ва Амир Хусрави Деҳлавӣ мебошад. Аммо аз онҳо фарқи калон дорад.

Асарҳо вироиш

  • «Лайлӣ ва Маҷнун» — балети Сергей Баласанян
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» (достони Низами) — поэма Низами Гянджеви на персидском языке (1188). Перевод на русский (в том числе отрывки): Николай Гнедич, Евгений Бертелс, Т. Форш, Павел Антокольский[1], Рустам Алиев (полный филологический прозаический), Т. Стрешнева.
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» (достони Джами) — достони Ҷомӣ ба забони форсӣ (1484).
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» (достони Навоӣ) — достони Алишер Навоӣ ба забони чағатойӣ (1484).
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» — достони Физули ба забони озарбойҷонӣ[2][3][4][5][6][7] (1536). Перевод на русский: Анатолий Старостин.
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» (достони Табризӣ) — достони Хагири Табризӣ.
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» (достони Кудайбердиев)]] — достони Шокарим Кудайбердиев.
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» (драма)» — драма бо назми Мирзо Муҳаммади Хади Русви.
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» — достони Хуршида.
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» (роман)» — романи Наҷоти.

Намоишномаҳо вироиш

  • «Лайлӣ ва Маҷнун (опера)» — нахусти опера ба забони озарбойҷонӣ Узеир Гаҷибеков.
  • «Лайлӣ ва Маҷнун» — симфоническая поэма Кара Караева (1947)
  • Симфония № 24 («Меджнун»), Op. 273 (1973), для тенора соло, скрипки, хора и камерного оркестра — симфония Алана Хованесса
  • «Лейли и Меджнун (Голейзовский)» — балет на сцене Большого театра СССР в постановке Касьяна Голейзовского (1964) на музыку Сергея Баласаняна.
  • Лайлӣ ва Маҷнун (фильм, 1936) — иранский фильм 1936 года.
  • Лайлӣ ва Маҷнун (фильм, 1960) — советский таджикский фильм-балет 1960 года на музыку Сергея Баласаняна.
  • Лайлӣ ва Маҷнун (фильм, 1961) — советский азербайджанский фильм 1961 года.
  • Лайлӣ ва Маҷнун (балет, 1969) — балет Кара Караева (1969)
  • Лайлӣ ва Маҷнун (фильм, 1976) — индийский фильм 1976 года.
  • Лайлӣ ва Маҷнун (фильм, 1996) — азербайджанский филм-операи 1996 года.
  1. LIT.TJ. Низами, «Плач Меджнуна о смерти Лейли» (из поэмы «Лейли и Меджнун»). lit.tj. 19 Январ 2018 санҷида шуд.
  2. FOŻŪLĪ, MOḤAMMAD – Encyclopaedia Iranica. www.iranicaonline.org. 4 феврали 2019 санҷида шуд.
  3. Шаблон:Из БСЭ
  4. Peter Rollberg. The modern encyclopedia of Russian and Soviet literature (including Non-Russian and Emigre literatures) / Edited by Harry B. Weber. — Academic International Press, 1987. — Т. 8. — С. 77.

    Fuzuli was the author of some fifteen works, the most important of which are, in Turkic: A Divan, Hashish and Wine (Beng u Bade), Leila and Mejnun (Leila ve Mecnun), The Garden of the Blessed (Hadikat al-suada), and The Book of Complaints (Sikayetname); in Arabic: A Divan; and in Persian: A Divan.

  5. Charles van der Leeuw. Azerbaijan: A Quest for Identity. — Palgrave Macmillan, 2000. — С. 85. — 256 с. — ISBN 9780312219031.(англ.)

    Nevertheless, Fizuli has left us one of the finest divans in Azeri literature (he wrote with equal ease in Azeri, Arabic and Persian), as well as the oldest preserved piece of prose in Azeri, The Book of Plants, a contemplative poem The Rise of Religion and an epic (the first to be written in Azeri) that told the tale of Leyla and Majnun.

  6. Лейли и Меджнун — статья из Краткой литературной энциклопедии
  7. Colin P. Mitchell. ṬAHMĀSP I(англ.) // Encyclopædia Iranica. — 15 июля 2009.

    In the poetic arts, we have Moḥammad b. Solaymān Foẓuli, the greatest lyric poet in Azeri Turkish, who composed a version of Leyli o Majnun in that language…