Эмил Яннингс (олмонӣ: Emil Jannings, номи аслӣ Теодор Фридрих Эмил Яненс, 23 июли 1884 – 2 январи 1950) – ҳунарманд ва продюсери олмонӣ мебошад. Аввалин барандаи ҷоизаи Оскар барои беҳтарин нақши мардона (1929; Фармони охирин ва Роҳи тамоми ҷисм).

Эмил Яннингс
олмонӣ: Emil Jannings
Ном ба ҳангоми таваллуд: олмонӣ: Theodor Friedrich Emil Janenz
Таърихи таваллуд: 23 июл 1884(1884-07-23)[1][2][3][…]
Зодгоҳ:
Таърихи даргузашт 2 январ 1950(1950-01-02)[4][2][3][…] (65 сол)
Маҳалли марг:
Шаҳрвандӣ:
Касб: ҳунарпеша, коргардони филм
Корнома: 19141945
Ҷоизаҳо:
IMDb: ID 0417837
 Парвандаҳо дар Викианбор

Зиндагинома вироиш

Теодор Фридрих Эмил Яненз 23 июли соли 1884 дар Роршах (кантон Санкт-Галлен, Швейтсария) дар оилаи савдогари немистабори амрикоӣ Эмил Яненс ва ҳамсари ӯ Маргарета Швабе таваллуд шудааст; кӯдакии худро дар Лейпсиг ва Гёрлис гузаронидааст. Таҳсили гимназияро тарк кард, ҳамчун юнги киштӣ хидмат мекард. Дар соли 1900 ӯ волонтёр дар театри шаҳрии Гёрлис, солҳои 1901-1914 – ҳунарманд дар музофот буд. Дар соли 1914 ӯ ба Берлин кӯчид ва ба труппаи Театри Макс Рейнҳардт пайваст. Дар соли 1916 ӯ аввалин намоишномаи мустақилро дар Театри Олмон ба уҳда гирифт. Аз соли 1917 ӯ нақшҳои асосиро мебозад. Тобистони соли 1918 ӯ ба Театри Шоҳона гузашт. Дар охири соли 1918 ӯ ба театри Рейнхардт баргашт, ки дар он ҷо то соли 1920 кор мекард.

Аз соли 1916 ӯ мунтазам дар филмҳо, асосан дар мелодрамаҳо дар бораи ишқу муҳаббат, пул ва ҷинояткорӣ баромад мекунад. Дар соли 1919 ӯ нақши Людовики XV-ро дар филми "Мадам Дубарри"Эрнст Любич бозидааст. Муваффақияти байналмилалии ин филм ӯро ба ситораи соҳаи синамо табдил дод. Кор дар театр пасиҳам афтод.

Соли 1922, Яннингс дар драмаи таърихии "Пётри Кабир" аз ҷониби Дмитрий Буховетский нақши асосиро мебозад. Соли 1924, ӯ ҳамчун котиба дар филми "Охирин одам"-и Фридрих Вилҳелм Мурнау бозид, ҳамчунин дар нақши қотиле, ки аз ҳасад қотил шудаст, дар филми "Варйете"-и Эвалд Андре Дюпон нақшбозӣ кард. Солҳои 1925-1926 ӯ дубора бо Мурнау ҳамкорӣ карда, дар филми Тартюф бо нақши ҳамном ва сипас дар нақши Мефистофел дар филми Фауст нақш мебозад.

Дар моҳи октябри 1926, Яннингс ба Голливуд сафар кард. Филмҳои амрикоии ӯ пеш аз ҳама ба "Одами охирин" ва "Гуногун" тамаркуз мекарданд: Яннингс нақши одамони аз мавқеи иҷтимоӣ маҳрум ва дар қашшоқӣ зиндагӣ мекардаро мебозад. Бо омадани садо дар синамо, мавқеи ӯ дар Ҳолливуд бо лаҳни олмонии худ мушкилтар шуд ва моҳи майи соли 1929 ба Олмон баргашт.

Дар зимистони солҳои 1929-1930, ӯ нақши муаллимаи гимназияи Ратро дар филми Ҷозеф фон Штернберг « Фариштаи кабуд », ки аз рӯи романи Генрих Манн «Муаллим Гнус, ё охири золим» таҳия шудааст, бозид. Филм, ки бояд бозгашти Яннингс ба Олмонро таҷлил мекард, ба мартабаи Ҳолливуд оғоз хест. Аз соли 1930 Яннингс мунтазам дубора дар саҳна зоҳир мешуд, одатан дар намоишҳо аз рӯи пйесаҳои Герҳарт Ҳауптманн. Моҳи майи соли 1934 ба труппаи Театри давлатӣ дохил шуд. Соли 1936 вай бори охир ҳамчун Бисмарк ба саҳна баромад.

Дар давраи натсионал-сотсиализм, Яннингс боз як ситораи бузурги синамо шуд. Дар соли 1936 вай ба Шӯрои нозирони фирмаи Тобис таъйин карда шуд, дар соли 1938 раисаш гашт. Дар аввал ӯ ба ҳайси "Саррежиссери бадеӣ" ва баъдан ҳамчун продюсери мустақил тавонист ба таври расмӣ ба мафҳум ва роҳнамоии филмҳояш таъсир расонад. Солҳои 1940-1941 Яннингс барои таҳияи филми зиддибританиявии "Амаки Крюгер" (олмонӣ: Ohm Krüger, дар кассаи шӯравӣ - "Трансваал дар оташ", 1948), ки яке аз гаронарзиштарин намоишномаҳои олмонии ин давра буд, масъул буд.

Моҳи январи соли 1945, бинобар бемории Яннингс, наворгирии филми охирини ӯ "Ҷаноби Беллинг дар куҷост?" қатъ карда шуд. Соли 1946 вай аз раванди "денатсификатсия" гузашт. Дар соли 1947 шаҳрвандии Утришро ба даст овард. 2 январи соли 1950, дар виллаи худ дар Волфгангзе дар Залтскамергерут вафот кард.

Филмография вироиш

  • 1945 — Где господин Беллинг? — Wo ist Herr Belling? — Эберхард Беллинг
  • 1943 — Altes Herz wird wieder jung — директор Хоффман
  • 1942 — Отставка — Die Entlassung — Бисмарк
  • 1941 — Дядюшка Крюгер / Ohm Krüger — Крюгер
  • 1939 — Роберт Кох, победитель смерти — Robert Koch, der Bekämpfer des Todes — доктор Роберт Кох
  • 1937 — Der zerbrochene Krug — Адам
  • 1937 — Der Herrscher — Матиас Клаузен
  • 1936 — Traumulus — профессор Нимейер
  • 1935 — Старый и молодой король — Der alte und der junge König — Friedrichs des Grossen Jugend — Фридрих Вильгельм I, король Пруссии
  • 1934 — Der schwarze Walfisch — Петер Петерсен
  • 1933 — Die Abenteuer des Königs Pausole / The Merry Monarch — король Паусоль
  • 1932 — Stürme der Leidenschaft — Густав Бумке
  • 1930 — Liebling der Götter — Альберт Винкельман
  • 1930 — Голубой ангел / The Blue Angel — профессор Иммануил Рат
  • 1929 — Betrayal — Польди Мозер
  • 1929 — Fighting the White Slave Traffic
  • 1928 — Sins of the Fathers — Вильгельм Шпенглер
  • 1928 — Патриот — царь Павел I
  • 1928 — Street of Sin — Башер Билл
  • 1928 — Последний приказ / The Last Command — генерал Долгорукий / Великий князь Сергей Александрович
  • 1927 — The Way of All Flesh — Август Шиллинг
  • 1926 — Фауст / Faust — Eine deutsche Volkssage — Мефистофель
  • 1926 — Liebe macht blind — камео
  • 1925 — Господин Тартюф / Herr Tartüff — Тартюф
  • 1925 — Варьете / Varieté — Босс Хуллер
  • 1925 — Камо грядеши / Quo Vadis? — император Нерон
  • 1924 — Последний человек / Der letzte Mann — Портье
  • 1924 — Nju — Eine unverstandene Frau — Эхман
  • 1924 — Das Wachsfigurenkabinett — Гарун Аль-Рашид
  • 1923 — Alles für Geld — Рупп
  • 1923 — Tragödie der Liebe — Омбрейд
  • 1923 — Du sollst nicht töten — Харольд Хибрих
  • 1922 — Пётр Великий / Peter der Große — царь Пётр I
  • 1922 — Отелло / Othello — Отелло
  • 1922 — Жена фараона / Das Weib des Pharao — фараон Аменес
  • 1922 — Die Gräfin von Paris
  • 1921 — Die Ratten — Бруно
  • 1921 — Der Schwur des Peter Hergatz
  • 1921 — Дантон / Danton — Дантон
  • 1921 — Der Stier von Olivera — генерал Франсуа Гильом
  • 1921 — Братья Карамазовы / Die Brüder Karamasoff — Дмитрий Карамазов
  • 1920 — Коломбина / Colombine
  • 1920 — Анна Болейн / Anna Boleyn — король Генрих VIII
  • 1920 — Der Schädel der Pharaonentochter — Осоркон, фараон Египта
  • 1920 — Алголь, трагедия силы / Algol — Tragödie der Macht — Роберт Херн
  • 1920 — Das große Licht — Лоренц Ферлейтнер
  • 1920 — Kohlhiesels Töchter — Петер Ксавьер
  • 1919 — Rose Bernd — Артур Стрекман
  • 1919 — Мадам Дюбарри / Madame DuBarry — король Людовик XV
  • 1919 — Вендетта / Vendetta — Томазо
  • 1919 — Die Tochter des Mehemed — Вако Жуан Риберда
  • 1919 — Der Mann der Tat — Ян Миллер
  • 1918—1919 — Keimendes Leben — Джеймс Френкель / Джон Смит
  • 1918 — Die Augen der Mumie Ma — араб Раду
  • 1918 — Nach zwanzig Jahren — Хорст Лундин
  • 1918 — Fuhrmann Henschel
  • 1917 — Das fidele Gefängnis — Куабби
  • 1917 — Wenn vier dasselbe tun — Сегетофф
  • 1917 — Hoheit Radieschen (short)
  • 1917 — Die Ehe der Luise Rohrbach — Вильгельм Рорбах
  • 1917 — Der zehnte Pavillon der Zitadelle
  • 1917 — Das Geschäft — Хаблер
  • 1917 — Der Ring der Giuditta Foscari
  • 1917 — Die Seeschlacht
  • 1917 — Лулу / Lulu
  • 1917 — Unheilbar
  • 1916 — Aus Mangel an Beweisen — Доктор Лангер
  • 1916 — Das Leben ein Traum
  • 1916 — Die Bettlerin von St. Marien — Барон Гельсбург
  • 1916 — Frau Eva
  • 1916 — Im Angesicht des Toten — Пауль Вернер
  • 1916 — Ночь ужаса / Nächte des Grauens
  • 1916 — Stein unter Steinen
  • 1914 — Arme Eva
  • 1914 — Im Schützengraben
  • 1914 — Passionels Tagebuch

Образи Эмил Яннингс дар кино вироиш

Адабиёт вироиш

  • Hans-Michael Bock (Hrsg.): CINEGRAPH. Lexikon zum deutschsprachigen Film. edition text + kritik, München 1984

Эзоҳ вироиш

  1. Bibliothèque nationale de France идентификатор BNF (фр.): платформаи додаҳои боз — 2011.
  2. 2.0 2.1 filmportal.de — 2005.
  3. 3.0 3.1 Энциклопедия Брокгауз (нем.)
  4. 4.0 4.1 Яннингс Эмиль // Большая советская энциклопедия (рус.): [в 30 т.] / под ред. А. М. Прохоров — 3-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1969.

Пайвандҳо вироиш