Ҳассий
Ҳассий (лот. hassium) — унсури химиявӣ, рақами атомиаш 108 буда бо рамзи Hs ишора карда мешавад[10].
Ҳассий | |||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Талаффуз | ![]() | ||||||||||||||||||||
Номи дигар | hassium | ||||||||||||||||||||
Рақами массавӣ | [269] | ||||||||||||||||||||
Ҳассий дар ҷадвали даврӣ | |||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
Рақами атомӣ (Z) | 108 | ||||||||||||||||||||
Гурӯҳ | гурӯҳи 8 | ||||||||||||||||||||
Давр | даври 7 | ||||||||||||||||||||
Блок | d-блок | ||||||||||||||||||||
Категорияи элемент | Металли гузаранда | ||||||||||||||||||||
Конфигуратсияи электрон | [Rn] 5f14 6d6 7s2[2] | ||||||||||||||||||||
Электронҳо аз рӯӣ ҷилд | 2, 8, 18, 32, 32, 14, 2 | ||||||||||||||||||||
Хосиятҳои физикӣ | |||||||||||||||||||||
Фаза дар ҲФМ | solid (predicted)[3] | ||||||||||||||||||||
Зичӣ (наздик ба ҳ.х.) | 41 гр/см3 (predicted)[4] | ||||||||||||||||||||
Хосиятҳои атомӣ | |||||||||||||||||||||
Дараҷаҳои оксидшавӣ | (+2), (+3), (+4), (+6), +8[4][5][6] (parenthesized: prediction) | ||||||||||||||||||||
Қувваҳои иондоршавӣ |
| ||||||||||||||||||||
Радиуси атом | эмпирикӣ: 126 пм (estimated)[4] | ||||||||||||||||||||
Радиуси ковалентӣ | 134 пм (estimated)[7] | ||||||||||||||||||||
Дигар хосиятҳо | |||||||||||||||||||||
Сохтори булӯрӣ | hexagonal close-packed (hcp) (predicted)[3] | ||||||||||||||||||||
Рақами CAS | 54037-57-9 | ||||||||||||||||||||
Таърих | |||||||||||||||||||||
Номгузорӣ | after Hassia, Latin for Hesse, Germany, where it was discovered[8] | ||||||||||||||||||||
Кашф | Gesellschaft für Schwerionenforschung (1984) | ||||||||||||||||||||
Изотопҳои асосии ҳассий | |||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
Дар ҷадвали даврии ҳозира замон, Ҳассий дар блоки d ва дар 8-ум гурӯҳи элементҳо ҷойгир мебошад.[11]
ХосиятҳоВироиш
ФизикӣВироиш
ХимиявӣВироиш
АтомӣВироиш
ИзотопҳоВироиш
Мавҷудият дар табиатВироиш
ТаърихВироиш
КашфВироиш
НомгузорӣВироиш
ПайвандҳоВироиш
Ин мақола оиди химия нопурра аст. Шумо метавонед бо пурракардани ин ба Википедия кумак кунед. |
ЭзоҳВироиш
- ↑ Hassium. The Periodic Table of Videos. The University of Nottingham. 19 октябри 2012 санҷида шуд.
- ↑ Haire, 2006, p. 1672.
- ↑ 3.0 3.1 Östlin, A. (2013). "Transition metals". Electronic Structure Studies and Method Development for Complex Materials (PDF) (Licentiate). pp. 15–16. Retrieved 24 October 2019.
- ↑ 4.0 4.1 4.2 Haire, 2006, p. 1691.
- ↑ (1975) «Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties». Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry 21. doi:10.1007/BFb0116498. Санҷида шуд 4 October 2013.
- ↑ Investigation of group 8 metallocenes @ TASCA. 7th Workshop on Recoil Separator for Superheavy Element Chemistry TASCA 08. Gesellschaft für Schwerionenforschung (2008).
- ↑ Chemical Data: Hassium. Visual Elements Periodic Table. Ҷомеаи химияи подшоҳӣ (2011). 28 ноябри 2012 санҷида шуд.
- ↑ Emsley, J. (2011). Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements (New ed.). Oxford University Press. p. 215–217. ISBN 978-0-19-960563-7.
- ↑ Haire, 2006, p. 1673.
- ↑ Atomic Number and Mass Numbers. ndt-ed.org. 17 феврали 2013 санҷида шуд.
- ↑ (1988) «New Notations in the Periodic Table». Pure Appl. Chem. 60 (3): 431–436. doi:10.1351/pac198860030431. Санҷида шуд 24 March 2012.
АдабиётВироиш
- Менделеев Д. И. Элементы химические // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
Ҳаволаҳои берунаВироиш
Анбори Википедиа дар бораи ин мавзӯъ гурӯҳ дорад: