Оле́с Гонча́р (укр. Олесь Гончар), номи пурра — Александр Терентевич Гончар (укр. Олександр Терентійович Гончар; 3 апрел 1918[1][2][3], Lomivka[d]14 июл 1995[2][3], Киив) - нависандаи укроинӣ, академики АИ Украина (1978).

Олес Гончар
укр. Олесь Гончар
укр. Олександр Терентійович Гончар
Ном ба ҳангоми таваллуд: укр. Олександр Терентійович Гончар
Тахаллусҳо: Олесь
Таърихи таваллуд: 3 апрел 1918(1918-04-03)[1][2][3]
Зодгоҳ:
Таърихи даргузашт: 14 июл 1995(1995-07-14)[2][3] (77 сол)
Маҳалли даргузашт:
Шаҳрвандӣ (табаият):
Навъи фаъолият: рӯзноманигор, нависанда, мунтақиди адабӣ, сиёсатмадор, насрнавис, публисист, шоир, нақд
Солҳои эҷод: аз 1946
Жанр: румон, повест[d], қисса[d], Очерк (Қиссаи мустанад) ва румони кӯтоҳ
Забони осор: укройнӣ[4][5]
Ҷоизаҳо:
Қаҳрамони Меҳнати Сотсиалистӣ
ордени Ленин ордени Инқилоби Октябр Order of the Patriotic War 1st class ордени Байрақи Сурхи Меҳнат ордени Дӯстии халқҳо Ордени Ситораи Сурх Order of Glory Third Class Medal "For Courage" Jubilee Medal "50 Years of Victory in the Great Patriotic War 1941–1945" Jubilee Medal "In Commemoration of the 100th Anniversary of the Birth of Vladimir Ilyich Lenin" Medal "For the Defence of Kyiv" Medal "For the Victory over Germany in the Great Patriotic War 1941–1945" Jubilee Medal "Twenty Years of Victory in the Great Patriotic War 1941–1945" Jubilee Medal "Thirty Years of Victory in the Great Patriotic War 1941–1945" Jubilee Medal "Forty Years of Victory in the Great Patriotic War 1941–1945" Medal "For the Capture of Berlin" медали «Ветерани меҳнат» Jubilee Medal "50 Years of the Armed Forces of the USSR" Jubilee Medal "60 Years of the Armed Forces of the USSR" Jubilee Medal "70 Years of the Armed Forces of the USSR" Medal "In Commemoration of the 1500th Anniversary of Kyiv" Hero of Ukraine Hero of Ukraine, Order of the State
Мукофоти ленинӣ Ҷоизаи давлатии СССР Мукофоти сталинӣ
Honored badge of merit of the President of Ukraine
Shevchenko National Prize
 Парвандаҳо дар Викианбор

Зиндагинома вироиш

Аз хонаводаи кишоварз. Бо забонҳои русӣ ва украинӣ менавишт. Асарҳои нахустинаш соли 1938 ба табъ расидаанд. Дар ҶБВ (1941–45) ширкат дошт. Хатмкардаи Донишгоҳи Днепропетровск (1946). Асари сегонаи «Байрақбардорон» («Кӯҳҳои Алп», 1946; «Дунайи кабуд», 1947; «Прагаи тилоӣ», 1948; Мукофоти давлатии ИҶШС барои ду китоби аввал – 1948; барои китоби севвум – 1949; тарҷумаи тоҷикӣ – 1951), ки ҶБВ-ро дар меъёри расмии реализми сотсиалистӣ бозтоб мекард, ӯро маъруф сохт. Қаҳрамони аслии ин асар фарзанди Тоҷикистон полковник Самиев мебошад. Дар романҳои Г. («Инсон ва силоҳ», 1960, Мукофоти ба номи Т. Г. Шевченко, 1962; тарҷумаи тоҷикӣ – 1985; «Тронка» (1963, Мукофоти ба номи В. И. Ленин, 1964; дар тарҷумаи тоҷикӣ – «Қиссаи як муҳаббат», 1966) аз рӯзгори кишоварзони Украина, Инқилоби Октябр (дар Русия) ва зиндагии муосир сухан меравад. Ҳикояи ӯ «Партгоҳи сиёҳ» (1986) ба фоҷеаи Чернобил бахшида шудааст. Алайҳи осори Б. Л. Пастернак, А. И. Солженитсин, А. Д. Сахаров, ки бо сиёсатҳои шӯравӣ созгор набуданд, мақолаҳо навиштааст. Осори Г. ба забони бисёре аз мардуми ҷаҳон тарҷума шудаанд. Қаҳрамони Меҳнати Сотсиалистӣ (1978), дорандаи Мукофоти давлатии ИҶШС (1982), Депутати Шӯрои Олии ИҶШС (даъватҳои 6–10), раиси садорати ИН Украина, яке аз котибони садорати ИН ИҶШС (1959–71). Бо ордену медалҳо сарфароз гардидааст.

Эзоҳ вироиш

Сарчашма вироиш